eldar_hasanov

Eldar Hasanov, opunomoćeni ambasador Aterbejdžana u Srbiji, za „Svedok“

Naš sagovornik je izvanredni i opunomoćeni ambasador Azerbejdžana u Srbiji, gospodin Eldar Hasanov. Našim kolegama nije nepoznato da nije lako dobiti intervju od ovog iskusnog diplomate, koji se u kontaktima sa štampom uvek drži na određenoj distanci, ali se odnosi prema njoj sa posebnim poštovanjem.
Ipak smo uspeli da dobijemo saglasnost gospodina E. Hasanova za intervju, razgovarali smo o OEBS-u, predsedavanju Srbije tom organizacijom, o situaciji u Azerbejdžanu i dvostrukim standardima u svetskoj politici.
Razgovor je, kako se i očekivalo, bio veoma interesantan i odlučili smo da objavimo kompletan tekst – „stenogram“ razgovora aambasadora Azerbejdžana i Vladana Dinića, glavnog urednika „Svedoka“.
* * * * * * * * * *
Svedok: Gospodine ambasadore, od 2015. godine Srbija predsedava OEBS-om. Mnogi smatraju, da je to još jedna mogućnost da Srbija ojača svoj autoritet u međunarodnim odnosima. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
Edgar Hasanov: Poznato je da je srpskom predsedavanju OEBS-om 2015. godine, prethodilo predsedavanje Švajcarske u toj organizaciji. Posle Srbije, 2016. i 2017. godine, predsedavajući OEBS-a biće Nemačka, odnosno Austrija. Srbija se, dakle, na taj način nalazi na istom nivou kao i razvijene i uticajne zemlje zapadnog dela Evrope. Ta činjenica, bezuslovno, sama po sebi već govori o rastućem uticaju i autoritetu vaše države. Uzgred, Azerbejdžan je svojevremeno, bio među onima koji su podržali kandidaturu Srbije za to odgovorno mesto.
OEBS se uglavnom, bavi vojno-političkim, ekonomskim, ekološkim i humanitarnim aspektima bezbednosti. U kontekstu toga predsedavanje predstavlja dobru mogućnost da Srbija da svoj doprinos jačanju bezbednosti i mira.
OEBS funkcioniše na osnovu konsenzusa. To znači, da sve države u okvirima OEBS-a imaju odlučujući glas pri razmatranju evropske bezbednosti
S: Srbija će, dakle, odlučivatiti i o uzavreloj vojnoj bezbednosti, a stav Srbije je – neutralnost?
E.H: Srbija i Azerbejdžan, iz različitih razloga, ne učestvuju u vojno-političkim blokovima kao što su NATO ili ODKB, odnosno, nemaju kolektivni bezbednosni kišobran. Sa te tačke gledišta, Srbija, kao i Azerbejdžan, se veoma pažljivo odnosi prema izazovima i pretnjama bezbednosti u Evropi. OEBS je jedina organizacija u okviru koje naše države, kao punopravne članice, uzimaju učešće u razmatranju svih, pa i vojno-političkih, aspekata bezbednosti u Evropi, između ostalog i onih koja se njih neposredno tiču, i zajedno preduzimaju odgovarajuća rešenja.
S: Da li je to prednost ili mana?
E:H: Srpsko viđenje uloge OEBS-a u sistemu evropske bezbednosti važno za sve, pa i za Azerbejdžan, i nadam se da će Srbija uneti svežinu ili novi impuls u radu ove autoritetne međunarodne organizacije. Tim pre, što se predsedavanje Srbije poklapa sa značajnim datumom – 40. godišnjicom usvajanja Helsinškog završnog akta iz 1975. godine, dokumentom koji je postavio temelje današnjeg OEBS-a.
S: Predstavili ste usvajanje Helsinškog završnog akta iz 1975. godine kao značajan događaj. U čemu je važnost tog dokumenta?
E.H: Ne smatram to samo ja. Ne udubljujući se u istoriju, primetiću, kao prvo, da su u tom dokumentu nalaze principi, koje su evropske države prihvatile i složile se da se njima rukovode u svojim uzajamnim odnosima. Koji su to principi? Nabrojaću neke od njih: suverena jednakost država, teritorijalni integritet država, neprimenjivanje sile ili pretnje silom protiv teritorijalnog integriteta država, nepovredivost granica država, nemešanje u unutrašnje poslove, poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda.
S: To je, gospodine ambasadore, vrlo jano, ali u poslednje vreme je pomalo „mrtvo slovo“ na papiru?
E.H: – Uzgred, principi ravnopravnosti i prava naroda da sami odlučuju o svojoj sudbini, koji se ponekad zloupotrebljavaju, prema Helsinškom završnom aktu moraju se primenjivati u skladu sa principom teritorijalnog integriteta država. Ti principi predstavljaju temelj arhitekture evropske bezbednosti. Sve odluke o okviru OEBS-a moraju se donositi uzimajući u obzir te principe i biti usmerene ka njihovom praktičnom ostvarivanju. Krajnji rezultat treba da bude univerzalna, jednaka i nedeljiva bezbednost na prostoru OEBS. Jasno je, kada se temelj naruši, tada nema smisla graditi nešto na njemu. I zato, ako želimo da obnovimo bezbednost i mir u Evropi, onda pre svega treba da ojačamo temelje sistema. Ali, takođe moram da istaknem da, nažalost, zbog dvostrukih standarda, međunarodno pravo ne funkcioniše efikasno.
S: Možete li projektovanu koncepciju OEBS-a da objasnite u praksi?
E.H: Uzmimo, na primer, jermensko-azerbejdžanski nagorno-karabahski sukob. Srbima je iz prve ruke poznato da su početkom 1990-ih godina oružane snage Jermenije, uz podršku pokrovitelja Jermenije, okupirale 20 odsto teritorije Azerbejdžana, sprovele etničko čišćenje na tim teritorijama, proteravši sa tih teritorija, kao i iz same Jermenije, preko milion Azerbejdžanaca i stvorivši na okupiranim teritorijama marionetsku separatističku strukturu, takozvanu “nagorno-karabahsku republiku”. Ta nezakonita tvorevina, sazdana na krvi nevinog civilnog azerbejdžanskog stanovništva, postoji samo zbog direktne podrške Jermenije. Na tim teritorijama su razmeštene oružane snage Jermenije, da bi ubijale Azerbejdžance, koji žele da se vrate na svoja rodna ognjišta…
S: Pa i mi Srbi imamo sličnu boljku, Kosovo i Metohiju?
E.H: Eto, pre nekoliko nedelja, čule su se informacije da su Srbe iz Đakovice kamenovali na Kosovu, kada su se spremali da odu u crkvu na molitvu. A sada zamislite, da moje sunarodnike, koji žele da posete grobove svojih predaka na okupiranim teritorijama uzimaju za taoce ili jednostavno ubijaju. Poslednji takav slučaj desio se u julu 2014. godine, kada su se tri azerbejdžanska civila – Dilhem Askerov, Šahbaz Guliev i Hasan Hasanov uputili u okupiranu oblast Keljbadžar, u selo Šaplar, u kome se rodio Dilhem Askerov. Oružane snage Jermenije ubile su Hasana Hasanova, a za ostalu dvojicu su organizovali suđenje u ime separatističkog, nezakonitog režima i osudili ih, jednog na doživotnu robiju, a drugog na 22 godine lišenja slobode. Čak su i fašisti za vreme okupacije dozvoljavali civilnom stanovništvu da živi na okupiranim teritorijama. A vojno-političko rukovodstvo Jermenije postupa gore od nacističke Nemačke iz vremena Drugog svetskog rata. U svetu se takva politika Jermenije naziva rasizam, a predsednik te države Robert Kočarjan, sada već bivši, istupajući u Savetu Evrope, objašnjava to kao etničku nekompatibilnost Jermena i Azerbejdžanaca. Shvatate li svu tragičnost situacije i naš bol?!
S: Ako se dobro sećam Vaše biografije – Vi ste poreklom iz te oblasti?
E.H: Da! Rođen sam u Keljbadžarskoj oblasti, čija okupacija je bila povod da se aprila 1993. godine donese rezolicija Saveta Bezbednosti UN broj 822, koja je osudila tu okupaciju i zatražila bezuslovno povlačenje okupacione vojske sa tih teritorija. Kasnije je SB OUN doneo još tri rezolucije, 853, 874, i 884 sa istovetnin zahtevima. Ja, zbog jermenske okupacije ne mogu da posetim grobove svoje rodbine, naše svetinje. Na taj način, Jermenija je grubo i s namerom prekršila nekoliko helsinških principa, i to je međunarodno priznata činjenica.
S: Bilo je, čini se, nekih predloga…
E.H: Bilo je slučajeva da su nam neke zemlje, jasno, na predlog Jermenije, nudile da se sprovedu mere vojno-političkog karaktera, tobože, zbog stvaranja poverenja među stranama u zoni sukoba. Na primer, da se uklone snajperi na liniji gde se dodiruju oružane snaga Jermenije i Azerbejdžana, koja se proteže po okupiranim azerbejdžanskim teritorijama.
S: Da li je to u praksi moguće?
E.H: U suštini, uklanjanje snajpera nije moguće bez povlačenja oružanih snaga, zato što su snajperi redovne jedinice u oružanim snagama. Sa druge strane, u zoni sukoba, ponegde je rastojanje između rovova oružanih snaga Jermenije i Azerbejdžana samo nekoliko desetina metara. Tu snajperi čak nisu ni potrebni da bi se međusobno ubijali. Jasno je zašto jermenska strana špekuliše.
S: Zašto?
E.H: U stvari, predlogom o snajperima, ona pokušava da skrene pažnju međunarodne zajednice sa realnih uzroka napetosti u regionu i nastavlja da i dalje konsoliduje rezultate svoje okupacije.
S: Šta je predlog Azerbejdžana?
E.H: Mi predlažemo da se povuku ne samo snajperi, već sve oružane snage sa okupiranih teritorija. Mi, takođe, ne odbijamo predlog OEBS-a da se organizuje susret između jermenske zajednice koja živi u Nagorno-Karabahu i azerbejdžanske zajednice koja je proterana iz Nahorno-Karabaha. To su takozvane mere humanitarnog karaktera, ili narodna diplomatija.
S: To je, čini se, dobar predlog, u čemu je problem, zašto se to ne uradi?
E.H: Rukovodstvo Jermenije se ne slaže sa tim apelom. Zato što se trudi da očuva status-kvo, to jest okupaciju i rezultate svog etničkog čišćenja u zoni sukoba. Sve je to nastavak kršenja helsinških principa.
S: Zar se time ne ruši OEBS?
E.H: Delovanje rukovodstva Jermenije samo još više razara temelje OEBS-a dok sa druge strane, delovanje azerbajdžanskog rukovodstva pomaže njegovu obnovu i odgovara duhu i slovu Helsinškog akta, a takođe Statutu OUN i odlukama četiri poznate rezolucije SB OUN. Naravno, jermenski predlozi ne dobijaju podršku zajednice OEBS-a.
S: Postoji li bilo kakva nada, da će pregovarački proces oko nalaženja rešenja dati rezultate?
E.H: Azerbejdžan vodi mirovne pregovore duže od dve decenije. Mi se veoma nadamo i želimo da se konflikt reši mirnim putem. Za razliku od rukovodstva Jermenije, naš predsednik je pristalica mira, bezbednosti i reintegracije.
S: Na šta konkretno mislite?
E.H: Na primer, istupajući nedavno u Davosu na prezentaciji Evropskih olimpijskih igara “Baku – 2015”, on je pozvao da se prekinu svi ratovi u vreme održavanja Olimpijskih igara.
Mi zaista želimo mirno rešenje tog sukoba. Naša varijanta rešenja je autonomija Nagorno Karabaha u okvirima teritorijalnog integriteta, međunarodno priznatih granica Azerbejdžana i miran suživot jermenske i azerbejdžanske zajednice Nagornog Karabaha u okvirima države Azerbejdžan. Mi ne smatramo da su Jermeni i Azerbejdžanci etnički nekompatibilni. Azerbejdžan je, više od svih, zainteresovan za što brže rešenje. U najmanju ruku, kod nas u zemlji, kako sam već to naglasio, nalazi se preko milion izbeglica i interno raseljenih lica, koji žele da se vrate na svoja rodna ognjišta.
S: Da li se neko bavi rešavanjem tog velikog problema?
E.H: Posredništvom u regulisanju bavi se Minska grupa OEBS-a (MG OEBS-a), ili tačnije, tri kopredsednika te grupe, koji predstavljaju SAD, Rusiju i Francusku. Pored ta tri kopresednika u grupi se takođe nalaze i Nemačka, Belorusija, Italija, Švedska, Finska, Turska, Jermenija i Azerbejdžan, a takođe, rotirajuća, trojka iz OEBS-a.

S: Ima li pomaka?
E.H: Posle svakog susreta između jermenske i azerbajdžanske strane, kopredsednici istupaju sa saopštenjima, ponekad ohrabrujućim. Čak su i šefovi država kopredsednica MG OEBS-a izjavili da je status-kvo u sukobu neprihvatljiv. Ali jedini rezultat koji danas imamo je nepostojanje bilo kakvih rezultata u rešavanju. Takva situacija je svakako posledica destruktivne pozicije rukovodstva Jermenije, koje ne želi da napusti okupirane teritorije i dozvoli interno raseljenim licima da se vrate u svoju zemlju. Na taj način, direktna odgovornost leži na jermenskoj strani. Ali, smatram, da su zemlje kopredsednice, takođe, dužne da shvate svoju odgovornost. One moraju da preduzimaju aktivne korake, da ohrabre rukovodstvo Jermenije na preduzimanje realnih koraka u pravci rešenja i mira. Ne sme se sve vreme tvrditi da se zadatak kopredsednika sastoji samo u posredništvu, a da su strane dužne da same iznađu rešenje sukoba. Ako Jermenija i Azerbejdžan sami moraju da dođu do rešenja, tada čemu posredništvo?! Uveren sam da kada postoji narušavanje normi i principa međunarodnog prava, kada postoje četiri rezolucije SB OUN i dokumenti niza drugih autoritetnih međunarodnih organizacija, u kojima se konstatuje to narušavanje i zahteva da jermenska vojska neodložno napusti okupirane teritorije, tada je međunarodna zajednica dužna da bez oklevanja reaguje kako bi se te rezolucije praktično ostvarivale.

S: Šta predlažete?
E.H: Smatram, da i samom posredovanju takođe treba udahnuti svežinu, oživeti ga i aktivirati. Da bi se ovo postiglo možda bi bilo potrebno izvršiti detaljnu analizu onog što je do sada preduzeto u posredovanju, a dobijene rezultate izneti na razmatranje MG OEBS-a u punom sastavu i drugim odgovarajućim organima OEBS-a. Dalje, mogle bi se koristiti ideje ostalih članova MG OEBS-a, na primer, Nemačke, Italije ili Turske, radi postizanja rešenja.
Posebno želim da istaknem da Jermenija preko dve decenije drži pod okupacijom naše teritorije, nastavlja agresiju protiv Azerbejdžana. Međutim, treba imati u vidu, da su za to vreme rukovodioci Jermenije, svojom kratkovidom politikom izvršili agresiju u drugom obliku prema svom sopstvenom narodu, njegovom pravu da danas i u budućnosti ima bolji i dostojanstveniji život.
S: VI, dakle, smatrate da i građani moraju da se pitaju?
E.H: Sociološka istraživanja koja su u poslednje vreme sprovedena u Jermeniji, pokazuju da je velika većina stanovništva za postizanje mira što pre. Čak i u jermenskoj dijaspori jača shvatanje da tamo, u dalekoj Jermeniji, običnim Jermenima više trebaju mir, spokoj i ekonomski razvoj, nego nacionalistički dnevni red koji bi naneo bol i tragediju jermenskom narodu. Jermenija, to je zemlja koja je sama sebe izolovala, ona jednostavno mora da gradi uzajamne odnose sa svojim susedima na osnovu poštovanja principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.
S: A šta vidimo u praksi?
E.H: Njeno rukovodstvo ima teritorijalne pretenzije prema gotovo svim svojim susedima.
Vreme će pokazati može li jermenski narod da načini pragmatičan izbor i odbaci na smetlište istorije tu malobrojnu grupicu vojno-političkih rukovodilaca Jermenije, zbog čije politike trpi sve nesreće, a koja nažalost, izaziva probleme i svim njenim susedima, između ostalih i Azerbejdžanu.
S: Iz Jermenije stižu, čini se, drugačiji tonovi?
E.H: Otvoreno govoreći, poslednje izjave predsednika Serža Sarkisjana ne daju povod za optimizam u procesu nalaženja mirnog rešenja. On nastavlja da preti Azerbejdžanu vojnim napadima. Pre nekoliko dana je čak izjavio, da će Jermenija u odnosu na Azerbejdžan primenjivati asimetrične oblike delovanja. Imajte u vidu da to govori ratni komandant iz 1990-tih godina, koji je kasnije postao predsednik Jermenije. On je već primenjivao takvu taktiku u jeku jermensko-azerbejdžanskog konflikta tokom 90-tih godina. Tako je, lično komandovao za istrebljenje civilnog azerbejdžanskog stanovništva, tj. genocid u gradu Hodžali februara 1992. godine. Pretpostavljam da je taktiku stvaranja napetosti izabrao zbog unutrašnje situacije u Jermeniji. Mi dobro znamo u kakvoj se sistemskoj ekonomsko-političkoj krizi nalazi Jermenija. Jermeni ne nastavljaju tek tako da se masovno iseljavaju iz Jermenije. On pokušava da odvuče pažnju preostalog stanovništva Jermenije od unutrašnjeg haosa, naduvavajući sliku neprijatelja u vidu Azerbejdžana i pokušavajući da izazove nova vojna dejstva protiv nas. Ali, on se igra vatrom. Ako se predsednik Sarkisjan osmeli da još jednom demonstrira svoju zversku prirodu, zadojenu idejama Garegina Ndže, njegovog ideologa-rasiste, fašiste iz vremena Drugog svetskog rata, to će biti njegov kraj.
S. Ipak, ni Azerbehdžan danas nije isti nao pre dve i po decenije?
E.H: Predsednik Sarkisjan dobro zna da Azerbejdžan, njegove oružane snage, njihov profesionalizam, počevši od običnog vojnika do generala i borbeni duh, nije više ono što je bio 1992. godine. Azerbejdžanska armija opremljena je savremenom vojnom tehnikom i tehnologijom i ima visok moralno-borbeni duh, spreman da smrvi agresora. Kada je ratni komandant odlučio da se bavi politikom i rukovodi sudbinom jermenskog naroda, on mora da se ponaša odgovorno i da shvati da je strpljenje miroljubivog azerbejdžanskog naroda već na izmaku.
S: Razmatra li Azerbejdžan pristupanje nekim integracionim asocijacijama, na primer, Carinskom savezu i Evroazijskoj ekonomskoj zajednici (EvrAzEs)?
E.H: Bez obzira na to što iz raznih pravaca do nas dopiru svojevrsni signali i predlozi, na dnevnom redu azerbejdžanske strane, koja se rukovodi svojim nacionalnim interesima, ne nalazi se pitanje pristupanja bilo kakvoj asocijaciji.

Azerbejdžan je prvi dopremio energetske resurse Kaspijskog mora u Evropu
S: Sa kakvim se teškoćama suočava Azerbejdžan po pitanjima saradnje vezane za vodenu površinu Kaspijskog mora?
E.H: Poslednji samit kaspijskih zemalja, to jest susret predsednika Azerbejdžana, Irana, Rusije, Kazahstana i Turkmenistana koji je održan u Astrahanu 29. septembra prošle godine, stavio je tačku na praktično sva pitanja. Na samitu su usvojena istorijska rešenja koja imaju važnu ulogu u saradnji vezane za vodenu površinu Kaspijskog mora, i između ostalog i za ekonomska i ekološka pitanja.
S: Želeo bih da vas pitam, kako je na Azerbejdžan uticao pad cena nafte? Jer, Azerbejdžan je zemlja koja izvozi naftu.
E.H: Da, mi izvozimo naftu. U tom pogledu imamo slavnu prošlost. Azerbejdžanska nafta odigrala je odlučujuću ulogu u pobedi nad fašizmom za vreme Drugog svetskog rata. Sovjetska vojna tehnika koristila je u to vreme uglavnom azerbajdžansku naftu. A danas, u nekim zemljama Evrope 40 odsto uvoza nafte otpada na azerbejdžansku naftu. Praktično, Azerbejdžan je prvi dopremio energetske resurse Kaspijskog mora u Evropu. U bližoj budućnosti počećemo da izvozimo i gas.
S: Šta je sa Južnim Gasnim Korodorom?
– Septembra 2014. godine postavili smo temelje Južnog Gasnog Koridora, koji predstavlja najveći evropski infrastrukturni projekt. Azerbejdžanski gas će poteći u Evropu preko tog projekta. To je naš doprinos energetskoj bezbednosti Evrope.
Paralelno, razvijamo i nenaftni sektor. Prihodi od nafte se takođe usmeravaju na razvoj nenaftnog sektora. U tom pravcu postigli smo već značajne uspehe. Zato, bez obzira na pad cena nafte, prošle godine je zabeležen rast ekonomije u Azerbejdžanu na nivou od 3 odsto. Kurs nacionalne valute ne samo da je stabilan, već pokazuje i rast u odnosu na svetske valute. Devizne rezerve zemlje iznose preko 50 milijardi dolara. Za zemlju sa 9,5 miliona stanovnika, računato po glavi stanovnika, to su dovoljno ozbiljne rezerve. Kod nas broj siromašnih iznosi oko 5 odsto, a nivo nezaposlenosti je manji od 5 procenata. Čak smo lansirali i naš drugi satelit u orbitu, a za nekoliko meseci bićemo domaćini prvih Evropskih olimpijskih igara.
Naravno, mi uzimamo u obzir svetsku tržišnu konjunkturu nafte. Ali, želim da kažem, da nam ekonomska politika Azerbejdžana dozvoljava da izbegnemo potrese i da se rad u tom pravcu odvija konstantno, profesionalno i dinamično.
Srbija bi mogla dati veliki doprinos poštovanju helsinških principa
S: Vi ste se u početku intervjua dotakli takozvanih dvostrukih standarda. Zašto se oni primenjuju?
E.H: Po mom mišljenju, odgovor na to pitanje neće stati u okvire jednog intervjua. Ali, ipak ću se dotaći nekih aspekata. Šta su to dvostruki standardi? Uzmimo na primer, Krim i Kosovo. Praktično, to su suštinski dva jednaka pitanja. Međutim, nije tajna da u odnosu prema tim pitanjima postoje dijametralno različite pozicije.
S: Na šta mislite?
E.H: Zbog Krima su bila uvedena vizna ograničenja pojedinim licima za ulazak na teritoriju zemalja Zapada. Ali zašto se ne primenjuju ista takva rešenja prema vojno-političkom rukovodstvu Jermenije, koje je zauzelo istorijske teritorije Azerbejdžana, ili nezakonitom režimu, stvorenom na okupiranim azerbejdžanskim teritorijama. Kako to objasniti?
S: Jasno! Ali želeli bismo da čujemo i vaše mišljenje, kuda vodi primena dvostrukih standarda i kako se od njih osloboditi?
E.H: To pitanje se dotiče postojanja ili nepostojanja uzajamnog delovanja, između politike i morala. Kada te dve kategorije idu ruka pod ruku i ujedinjuju se, moguć je trajan mir i bezbednost. Kada se moral isključi iz politike, nastaju dvostruki standardi sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.
Statut OUN, a takođe druga autoritetna međunarodna dokumenta uključuju u sebe i moral i pravo, i čine ih obaveznim orijentirom u politici, posebno u međunarodnim odnosima.
Funkcija prava se sastoji u stvaranju poretka i stabilnosti. Helsinški završni akt je upravo takav dokument, sa kojim su se složile sve države OEBS-a. Sada se glavni zadatak sastoji u tome, da se obezbedi odgovarajuće delovanje država u skladu sa obavezama koje su preuzele.
S: Dakle, opet o predsedavanju Srbije OEBS-om?
E.H: Mislim da bi sadašnji Predsedavajući OEBS-a, tj, Srbija, koja se i sama suočila sa dvostrukim standardima, mogla dati svoj dragoceni doprinos u borbi sa dvostrukim standardima i delovati na obezbeđivanju poštovanja helsinških principa. Uveren sam, da će zbog toga korist imati ne samo Azerbejdžan i Srbija, već i čitava evropska zajednica.
Državu koja živi u skladu sa međunarodnim pravom, poštovaće svi. Nas u svetu prihvataju kao pouzdanog partnera sa nezavisnom spoljnom politikom, koja se zasniva na interesima azerbejdžanskog naroda i države i koja u potpunosti odgovara međunarodnom pravu. Azerbejdžan, polazeći od međunarodnog prava, podržava suverenitet i teritorijalnu celovitost, pa nas u Srbiji poštuju i iz tih razloga.
S: Isto tako Srbija podržava suverenitet i teritorijalni integritet Azerbejdžana!
E.H: Da, potpuno ste u pravu. Zato sa Srbima imamo posebne političke odnose, a kada tome dodamo ekonomsku, kulturnu i humanitarnu saradnju, mi smo strateški partneri.

20. јануара 2015. године амбасада Републике Азербејџан у Републици Србији одржала је комеморативни скуп који је посвећен 25-годишњици трагедије 20. јануара 1990. године.

На том скупу су присуствовали представници друштва Србије, чланови Српско-Азербејџанске Посланичке групе пријатељства, Азербејџанског културног центра у Београду, Српско-Азербејџанске Привредне Коморе, као и азербејџанска заједница у Србији, муслиманска заједница у Београду и представници медија.

Присутни су били упознати са штандом где су били приказани фотографије трагедије 20. јануара 1990. године, и одали почаст страдалима у трагедији минутом ћутања.

Амбасадор Елдар Хасанов у свом говору навео је да су 20. јануара 1990. године, по наређењу руководства комунистичке партије СССР, совјетске трупе напале народ Азербејџана који се окупио на улицама, протестујући против кршења територијалног интегритета Азербејџана и захтевали слободу. Он је информисао да као резултат било је убијено више од 130 цивила и 700 је било рањено. Наглашено је да је на следећи дан после трагедије, 21. јануара 1990. године, Хејдар Алијев, национални вођа азербејџанског народа, дошао на конференцију за новинаре у просторијама Сталне мисије Азербејџана у Москви и осудио агресију совјетског руководства против Азербејџана и његовог народа. Амбасадор Азербејџана је исто тако нагласио да је на иницијативу националног лидера Хејдар Алијева независна држава Азербејџана дала политичко-правну процену трагичном догађају 20. јануара 1990.

11. јануара 2015. године, српски канал РТС на својој веб страници објавио je за читаоце чланак под насловом «Хармонија између Запада и Истока: О партнеру Србије», посвећеном Азербејџану. Пуни текст чланка можете преузети са линка наведеног испод:
Harmonija između Zapada i Istoka: primer partnera Srbije

unnamed

Дана 26. децембра 2014. године господин Елдар Хасанов, Амбасадор Азербејџана у Србији, састао се са госпођом Зораном Михајловић, потпредседником Владе Србије и министром грађевине, саобраћаја и инфраструктуре. На састанку су размењена мишљења о тренутном стању и перспективама сарадње у области грађевине, саобраћаја и инфраструктуре између Азербејџана и Србије.

201412252 201412251

25. децембра 2014. године амбасада Републике Азербејџан у Републици Србији организовала је догађај у Београду поводом предстојећег Светског дана солидарности свих Азербејџанаца.

На скупу су присуствовали чланови Владе Србије, највиши званичници из Канцеларије председника Србије, чланови Скупштине Србије, заменик градоначелника града Београда, представници српских научних и културних кругова, укључујући и припаднике Српске академије наука и уметности (САНУ) књижевника Уније Србије, Азербејџанског културног центра у Београду, Србско-Азербејџанске Привредне Коморе, друштвa Србско-Азербејџанског пријатељства, руководствa предузећа «Азвирт», азербејџанскe заједницe у Србији и азербајџански студенти који студирају у Србији.

Почетак манифестације је обележен читањем поруке председника Републике Азербејџан господина Илхама Алијева посвећеној свим азербејџанцима по целом свету.

Након тога, амбасадор Азербејџанске Републике у Србији, Босни и Херцеговини и Црној гори господин Елдар Хасанов у свом говору честитао је присутнима Светски дан солидарности свих Азербејџанаца и предстојећу Нову годину.

Vucic Sefir gorus

Дана 25. децембра 2014. године господин Елдар Хасанов, Амбасадор Азербејџана у Србији, састао се са премијером Србије, господином Александром Вучићем. На састанку су размотрени разни аспекти политичких и економских односа између Азербејџана и Србије.

201412283

Дана 15. децембра 2014. године у организацији Амбасаде Азербејџана у Републици Србији и Културног центра Азербејџана у свечаној сали Скупштине града Београда одржана је свечаност поводом 90. годишњице од оснивања Аутономне Азербејџанске Републике Нахичеван. Током манифестације одржан је концерт дела азербејџанских и српских композитора, организована изложба фотографија Нахичевана и других региона Азербејџана, његових историјских споменика и природних пејзажа. Такође, одржана је презентација књиге „Изабрана дела“ истакнутог сина Нахичеванске земље, светски познатог драматурга Џалила Мамедкулизаде, у преводу на српски језик.

На свечаности су одржали говоре отправник послова амбасаде Азербејџана, Анар Аџамов, и председник Удружења књижевника, Радомир Андрић.

Свечаности су присуствовали чланови Владе и Скупштине Републике Србије, познати политички, научни и културни ствараоци, представници дипломатског кора, као и Азербејџанци који живе у Србији и многобројни представници медија.

201412282

Дванаестог децембра 2014. године положено је цвеће испред споменика националног лидера Азербејџана Хејдара Алијева и на тај начин обележена 11. годишњица његове смрти у парку Ташмајдан, обновљеном уз помоћ азербејџанске донације. Такође је обележена и 5. годишњица смрти великог српског писца Милорада Павића. Церемонији су присуствовали представници амбасаде Азербејџана, државни представници Републике Србије, чланови Културног центра Азербејџана и Српско-Азербејџанске Привредне коморе, као и представници азербејџанске заједнице у Србији.

Пред окупљенима  о животном путу националног лидера Хејдара Алијева и његовој богатој политичкој активности, као и о његовој улози у развоју модерног Азербејџана, говорио је отправник послова амбасаде Републике Азербејџан у Републици Србији.

201412281

Од 9. до 12. децембра 2014. године одбојкашки тим „Локомотива“ из Азербајџана био је у посети Србији, како би у оквиру Европског купа ЦЕВ одигралиутакмицу против одбојкашке репрезентације Србије „Црвене звезде“. Утакмица је одржана 11. децембра 2014 у Београду и завршила се са резултатом 0:3у корист тима „Локомотив“.

Док су боравили у Београду, чланови тима
„Локомотив“ заједно са представницима Амбасаде Азербејџана, посетили су парк „Тасшмајдан“, који јереновиран и обновљен уз подршку Владе Азербејџана, и положили цвеће на споменик Хејдар Алијеву, Националном вођи азербејџанског народа. Такође су обишли споменик српском писцу Милораду Павићу и спомен-плочу деце која су погинула током бомбардовања Београда.

201411303 201411302 201411301

Od 30. novembra do 2. decembra 2014, na poziv predsednika Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), akademika Nikole Hajdina, delegacija Narodne akademije nauka Azerbejdžana (NANA) sa predstavnikom NANA-e, akademikom Akifom Alizade, se nalazila u poseti u Srbiji.

Poseta je započeta sa sastankom sa predsednikom SANU. Tokom sastanka, koji je održan u prijateljskom i konstruktivnom prostoru, bilo je reči o saradnji između istraživačkih institucija dveju zemalja, razmeni iskustava i izvršavanju zajedničkih projekata u područjima od zajedničkog interesa. Zapaženo je da su za kratki period, odnosi između Azerbejdžana i Srbije dostigli nivo strateškog partnerstva, zato je neophodno da se nastavi njihovo širenje u raznim područjima, uključujući i nauku.

Nakon bilateralnog sastanka, održan je sastanak sa predstavnicima akademija nauka dve zemlje. Tokom sastanka potpisan je sporazum o saradnji NANA i SANU, a pripremljen je i dodatni protokol.

Dok je održavao govor na sastanku, akademik A. Alizade, spomenuo je o brizi koju ukazuje Azerbejdžan nauci, istoriji, kulturi i obrazovanju u zemlji, kao i na tekuće reforme u NANA. Istaknuto je da predsednik Ilham Alijev posvećuje posebnu pažnju nauci. Pozivajući se na nadolazeće iduće godine prvi Evropske igre i pripremu za 70. godišnjicu NANA, koji će biti u 2015. godini, akademik SANU pozvao je predstavnike da tom prilikom posete Azerbejdžan.

Delegacija se takođe sastala sa predstavnicima Univerziteta u Beogradu. Oni su bili zainteresovani za obrazovni sistem Srbije, a isto tako i za mogućnosti saradnje između Univerziteta i NANA.

Članovi naše delegacije, predstavnici naučne i umetničke sfere Srbije, članovi Ambasade Azerbejdžana u Srbiji i rukovodstvo beogradskog Centra za kulturu Azerbejdžana posetili su spomenik nacionalnom lideru Hejdar Alijevu koji je podignut u parku Tašmajdan i koji je temeljito renoviran od strane Vlade Azerbejdžana. Iskazali su čast i sjećanje velikom vođi i položili cveće na spomenik. Naučnici i diplomati posetili su u blizini spomenik izvanrednom srpskom piscu Miloradu Paviću, a isto tako položili su cvijeće na spomen ploče poginulim u bombardovanju Beograda.

Tokom posete, delegacija je posetila i drugi najveći grad u Srbiji Novi Sad koji se takođe smatra glavnim gradom nauke i kulture. Ovdje su se sastali sa naučnom zajednicom u lokalnom ogranku SANU.

Uz to, članovi naše delegacije posetili su spomen-kompleks Uzeiru Hadžibejli koji je izgrađen na inicijativu predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i uz podršku vlade te zemlje u parku na obali Dunava u Novom Sadu.

Članovi delegacije su posetili džamiju „Jami Bayrakli“ u Beogradu, koje je rekonstruisano na inicijativu predsednika Ilhama Alijeva, i crkvu Svetog Petka u Novom Sadu, koja je takođe izgrađena na posebnu inicijativu azerbejdžanskog predsednika.

Delegacija je posetila ambasadu Republike Azerbejdžan u Srbiji, kao i Kulturni centar Azerbejdžana.